Milenko Srećković: Budite zapatista gde god da ste!
(pogovor romanu Zapatista)
Bolje poginuti na nogama, nego živeti na kolenima
Emiliano Zapata
Radi se o pretvaranju sveta u veliku trgovinu gde mogu kupiti Indijance ovde, žene tamo, gde mogu kupiti decu, imigrante, radnike, pa i celu zemlju kao što je Meksiko.
Potkomandant Markos, 1996.
Naša nas istorija uči
Borbi za slobodu.Odlomak iz zapatističke himne
Potomci Maja Indijanaca, naseljeni pretežno u Čiapasu, jednom od najsiromašnijih regiona Meksika, 1. januara 1994. godine, oružano su se pobunili protiv vladine politike, multinacionalnih korporacija i zemljovlasničke torture. Pobuna je počela manje od dva sata pošto je stupio na snagu NAFTA sporazum (sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade, SAD i Meksika), donet s ciljem privilegovanja multinacionalnih korporacija a koji je ugrozio vekovnu ekonomiju i kulturu domorodaca. Pod pritiskom Sjedinjenih Država dve godine ranije meksički predsednik Karlos Salinas izmenio je član meksičkog ustava čime je multinacionalnim korporacijama omogućen veći pristup nekada pravno zaštićenom zemljištu, na koje su do tad ustavom zagarantovano pravo imale domorodačke porodice i zajednice.
Maskirani gerilci Zapatističke vojske nacionalnog oslobođenja (Ejйrcito Zapatista de Liberaciуn Nacional - EZLN), početkom 1994. godine, zauzeli su nekoliko gradova uz pomoć više hiljada svojih ljudi, koji su pred napad infiltrirali meksičku armiju i tajnu policiju. Najznačajniji osvojeni grad bio je San Kristobal de Las Kazas, grad u oblasti planina Siera Madre. Oružana strana njihove pobune brzo je okončana prividnim primirjem (San Andrejski sporazum, 1996) i pratila ju je genocidna odmazda meksičke vlade, ali najveća pobeda zapatista nije ratna, već ona koju su ostvarili u sopstvenim redovima.
Zapatistički revolucionarni pokret izbegao je zamku u koju su upadale druge latinoameričke gerile koje su se borile protiv imperijalizma Sjedinjenih Država. Zapatisti se ne bore za osvajanje vlasti, već rade na realizovanju jedinog oblika društvenog uređenja koje ljude može spasiti od pogubnog dejstva postojanja vlasti a to je direktna demokratija. Zapatistička gerila je nastala 1983. godine kada se šest muškaraca i žena povuklo u šumu inspirisana klasičnim gevarističkim načinom borbe za prava socijalno najugroženijih. Do 1988. godine, pod uticajem domorodačke kulture s kojom su stupili u dodir, izvorni koncept hijerarhijskog i vertikalnog vojnog vođstva biva transformisan u pokret nadgledan od strane domorodačkih zajednica. U gerili biva definisan koncept ’’vođenja slušanjem’’, što bi značilo da su vođe gerile potčinjene onima koji su ih postavili na lidersku poziciju. Biskup Samjuel Ruiz, crkveni velikodostojnik San Kristobal de Las Kazasa i vodeći medijator u vreme mirovnih pregovora između zapatista i vlade, tvrdi da su zapatisti radikalno drugačiji od prethodnih gerilskih organizacija. ’’Oni ne žele da osvoje vlast’’, tvrdi on. ’’Ovde se radi o nečemu potpuno novom. Oni žele da stvore demokratske uslove u kojima svi Meksikanci mogu da uzmu učešća’’.
Nakon osvajanja gradova pod napadima savremeno naoružane meksičke vojske gerila biva prinuđena da se povuče u Lakandonsku prašumu i da borbu vodi u njoj. Vladini avioni bombardovali su predgrađa San Kristobala de Las Kazasa a vojska je terorisala zajednice za koje se sumnjalo da su pro-zapatističke.
Po okončanju vatre odigralo se nekoliko pregovora između zaraćenih strana. Zapatisti su odbili mirovne uslove, jer je vlada jedino ponudila materijalnu pomoć, kojom bi ublažila lokalne krize, a koju su zapatisti takođe ponosno odbili. Zapatisti posle nisu pretili obnavljanjem borbi, već su sazvali sastanak civilnog društva, koji se održao u Lakandonskoj šumi 1996. godine. Napravljen je drveni amfiteatar spreman da primi šest hiljada delegata. Zaključeno je da zapatisti ostanu naoružani, ali i da se bore mirnim putem.
San Andrejski sporazum je formalno dao domorodačkim zajednicama u Meksiku neku vrstu autonomne uprave, ali vlada taj sporazum nije poštovala. Zapatisti su odbili dalje pregovore. Istovremeno, vlada je preko vojske, policije i paravojnih formacija, koje finansira vlada a snabdeva vojska, konstantno terorisala domorodačke zajednice.
Zapatisti se protive parlamentarnim izborima na nacionalnom nivou, jer smatraju da su takvi izbori nedemokratski i da otuđuju vlast od običnog naroda. Oni su postali simbol domorodačkog društvenog uređenja zasnovanog na direktnoj demokratiji i odlučivanju putem konsenzusa. Organizovali su mrežu autonomnih, demokratskih Veća po selima u svom regionu i u njima osnovali škole, sudove i bolnice. Zapatistička pobuna proistekla je iz potrebe običnih ljudi da svoju sudbinu preuzmu u svoje ruke.
U dobu kada monotonost zapadne kulture kolonizuje svet, zapatisti su izvor svoje snage pronašli u tradicionalnim oblicima narodnog života, u domorodačkoj tradiciji skupština i kolektivnog vlasništva nad zemljom.
Pobuna zapatista probila je uske granice Čiapasa i Meksika, i postala inspiracija antisistemskim pokretima širom sveta. Taman u trenutku kad se pomislilo da je neoliberalna ideologija neizbežna sudbina čovečanstva, zapatisti su nas svojim delovanjem podstakli na uzvraćanje udarca. Udarac se uzvraća ne borbom za vlast, već borbom protiv svake vlasti. Borbom za slobodu. Borbom zapatiste.
Poziv da budete zapatista, gde god da ste, nezadrživo se širi planetom.
***
Blejk Bejliev roman o ljubavi, prijateljstvu i socijalnoj pravdi
Blejka Bejlia je zapatistički pokret zainteresovao 1994. godine kad su izveštaji o zapatističkoj revoluciji preplavili međunarodnu štampu. Blejk je započeo iscrpno proučavanje događaja u Čiapasu koje ga je odvelo na putovanje preko Meksika u San Kristobal de Las Kazas, gde se odigrao prevrat Maja Indijanaca. Ova priča o avanturi i požrtvovanju narodne revolucije nagnala je Blejka da napiše roman zasnovan na borbi u Meksiku.
Roman Zapatista je verno zasnovan na događajima zapatističkog ustanka iz 1994. godine. Pisan je da bude pristupačan i onima željnim čitanja avanturističke priče, kao i onima zainteresovanim za dublju dramu narodne revolucije.
Glavni protagonist romana, Piter, građanin Teksasa, dolazi na odmor sa prijateljima u Siera Madre da bi pisao, pio i tragao za avanturama. On doživljava avanture u većoj meri nego što je očekivao kada ga splet okolnosti odvoji od prijatelja i uvuče u borbu na život i smrt radi revolucionarnog cilja. Ove avanture i ljubav Indijanke, Lksil, zauvek menjaju Piterov život.
Roman Zapatista poručuje nam da su ljubav, prijateljstvo i borba za socijalnu pravdu međusobno nerazdvojivi. Govori o događajima koji se iznenada pojave u našim životima i koji nas, ako prepoznamo njihovu revolucionarnost, zauvek menjaju i odvode daleko od dotadašnjeg načina života. Glavni junak romana solidariše se sa siromašnima i potčinjenima, koji su odlučili da se suprostave ugnjetavanju moćnika. Smisao svog života pronalazi u zajedničkoj borbi s njima a sav dotadašnji lagodni, konzumentski život, o kojem mnogi ljudi sanjaju, pokazuje se kao nevažan. Ovo je priča o odlasku u zabiti deo sveta, pridruživanju revolucionarima, otkrivanju mističnih, neobjašnjivih sila koje se kriju iza pojavnog sveta, otkrivanju unutrašnjih snaga koje nikad nismo upotrebljavali. Ovo je priča o zapatistima.
Tekstove o Blejk Bejliju i romanu Zapatista, možete naći na sledećim linkovima:
http://www.freedomfight.net/RomanZapatista.htm
Milenko Srećković:
Ideologija sveopšte prostitucije, FreedomFight br.14
Doći će smrt i imaće tvoje oči, FreedomFight br.13
Oslobađanje želje: Fight Club i Američka lepota, FreedomFight br. 11
Ostvarenje Tokvilovih predviđanja, FreedomFight br. 4
Neodoljiva sila farenhajta 9/11, FreedomFight br.2
